Čudno je sve to skupa.
Kada bi mi onaj ministar Čorić rekao Dobar dan, ja bih uletio u kuću i ne bih izlazio iz kuće, jerbo znam da laže i masla.
Kad on kaže bijelo, onda je crno.
Kad on kaže ružičatso, onda je govno.
A vrijeme je predizborno, HDZ-u je sve ružičasto,
A nama govno. Pa nadmeni i poput žabe napuhani ministar mrtav ladan pojasni da on zna što se priča u nekakvim novinarskim grupama.
Zna kaj novinarke kuhaju, zna i one koji imaju probleme s hemeroidima, zna i kojoj kasni, a pažljivim čitanjem mogao bi sa stopostotnom sigurnošću utvrditi koji novinar iz grupe zna nešto više o kašnjenju.
Mene to ne čudi ni malo. Jer normalno je da se novinari prisluškuju, ili barem da neku gnjidu potplate koja će denuncirat svoje kolege iz grupe.
Sve oni vide, ali nikako da im se među najpoželjnijim ukaže i Davor Bernardić, Bero. Koji je uvjerljiv ko govorni aparat kad nazoveš 0800 9000. Jedva čekaš da završi, pa ma što govorio.
Meni je ogavnije da ta napuhana žaba kaže Znamo mi kakvi ste vi novinari.
Ko su to oni?
Ako su to oni, za koje ja mislim da je on mislio, onda ta klatež i banda jedino zna krasti, muljati i jebavat nas u zdrav mozak.
A i odma je reko što misli o onom govnetu koje je denunciralo svoje kolege ovakvom tipu.
Sve to me asocira na neku drugu budaletinu iz komšiluka koja se poput kretena razbacivala svojim spoznajama koje je skupio prisluškivanjem političara.
Ali, znam i ja kakvi su ti novinari. Nekako mi se čini da sve ono što su radili Marići, ili onoj bucmastoj ministarki u crvenom ili špic paku Tolušiću, samo, d aprostite pičkin dim što će radit ovome kad mu neštto iskopaju.
A oće. Jer, nemreš bit ministar u vladi HDZ-a, da ti stolica nije direkt na septičkoj jami svojih djela iz prošlosti.
Gledam na televizoru ispitivanje mišljenja.
Što je samo po sebi glupost, jer Hrvati ne znaju mislit, već nekoliko godinama pobjeđuju na takmičenju za najbudalastiju naciju na svijetu.
Pa sad treba vidit što ti glupani i budale misle.
I onda nam na televizijama ozbiljno miču nekakve infografike, sve to jako dobro izgleda.
Čak i na tim infografikama se vidi da recimo, do Davora Bernardića ne drži niko, osim onih 4.200 pripadnika sekte zvane Naš SDP.
Čak ga i nema među najpopularnijim političarima unutar sekte u kojoj je glavni svećenik.
Crvena ekipa umanjena za 4.200 grla, radije bi na mjestu Davora Bernardića vidjela i Milanovića, čak i Anku Mrak Taritaš, ali i Miranda Mrsića.
Sve oni vide, ali nikako da im se među najpoželjnijim ukaže i Davor Bernardić, Bero.
Koji je uvjerljiv ko govorni aparat kad nazoveš 0800 9000.
Jedva čekaš da završi, pa ma što govorio.
Najgore je što nisi zapamtio ni riječ i čemu govori.
Iz raznih rupa u kamenjaru istrčavaju likovi za koje sam imao sreću zaboraviti ih, evo neki dan se pojavio i Građevina, pa nakon toga heroj i ideolog progona, velemajstor zla i opačine, Robert Pauletić, danas se pojavio i onaj Troskot za kojeg sam siguran da se negdje skriva u sakristiji.
Izašli svi ko poskoci na kamenu stijenu izležavat se na sunčevoj toplini.
Svi se motaju oko Škore, Mosta i takvih likova.
Koje pristojan čovjek obilazi u širokom luku.
Pa se mislim.
Što bi bilo da se onomad Grmoja nije posprdno nasmijao izaslaniku Beljaku, pa bi danas ti krampusi bili koalicijski partneri govornom automatu 0800 9000?
Sve to me užasava.
Sve to užasava sve pristojne ljude, koji se nadaju boljem društvu, naravno umanjeno za 4.200.
Jer njima je bitna samo vlast i lova na koju bi stavili šapu.
I ne, nije opasnost Plenković, opasnost je, ali prava opasnost, egzistencijalna, da pobjedi Davor Bernardić.
I njegova ekipa.
Nesposobnih, a gramzivih.
Ekipa u kojoj ima onih kojih se ni HDZ ne bi posramio, primili bi ih u svoje počasno članstvo.
Po količini malverzacija i lopovluka…
A lisice zveckaju, svakim danom sve glasnije…
