Sjedio sam zamišljen. Pomalo prestrašen, s nekakvom neugodom koja je strujala žilama. Polako se šuljala, kao da nije mislila otići, bilo joj je posve dobro kod mene. Zazvonio je telefon. Na telefonu Matijanić. Onaj Matijanić čije sam članke naizust znao. Gutao ih. Oduvijek sam želio pisati kao što je pisao Vladimir Matijanić. Njegova grubo isklesana … Nastavi čitati Uništeni sustav javnog zdravstva oteo je pravo na život Vladimiru Matijaniću