Zašto Milanović ima logo kampanje, a nema himnu?

Prvo da se deklariram.

Jako mi je drag Zoran Milanović.

Tu dvojbe nema nikakve. Ali to što mi je drag, ne znači da mislim nekritički pisati o njemu.

Jer onda to ne bih bio ja.

Jako mi je drag i esdepe, ideja socijaldemokracije duboko je usađena u meni.

Pa sam opet nekoliko puta pisao o SDP-u kritički. Ali samo kada su radili gluposti.

Ali, to je vrlo rijetko.

Ako bi se zajebavali.

Znam, na noge će skočiti Istrijani nakon mojeg priznanja, pričati o raspuštanjima, i kadroviranju koje je bilo za kurac, katastrofalno lošem.

Skočiti će i oni članovi koji su na parlamentarnim izborima 2016. glasali za Most ili Živi zid, neki su se i javno time hvalili, samo da ne glasaju za njega.

Da ga zajebu. Pa im je valjda ljepše čučat u opoziciji.

Na noge skačem i ja kad se sjetim svojeg neznanja.

U čemu je moje neznanje?

Pitao sam se uvijek, bila mi je zagonetka, gdje je Milanović kupio svijeću, sa kojom je po svijetu tražio neke od ministara.

Njima je našao neke ministre koji su bili konjine par exellance.

Saznao nisam. Kod kojeg medičara, čak sam pitao onog kod Katedrale, on takve svijeće nema.

Znam samo da se svijeća zove Svijeća za budale, čak je ni na eBayu nema za kupit.

Ali tko je bez mana, neka se baci kamenom.

Napravljen je efektan logo kampanje, za koji je Hasso odma promucao da je njegov.

Jer je gore crveno, dolje plavo.

Ali Hassin nije jer nema niti ušato U, a niti bijelog polja.

Zajebavaju se da Predsjednik s karakterom asocira na Uloške s krilima.

Šunka s jajima nije spominjana za sad. Niti Špekfileki s parmezanom.

Pošto se u prošloj kampanji Zoka okrenuo gubitničkoj strategiji Ive Josipovića, pokušaju sviranja i sviđanja svakom kurcu, za nadati se da će se u ovoj kampanji toga kurtalisati.

Neće biti lako dobrom Orsatu ni onom Nikoli Jeliću zauzdati divljeg mustanga.

Ima dobar štos, koji bi mogo upaliti.

A skoro da sam siguran da i oni po skrivečki čita Spectatorblog, onako kako smo nekada potajice čitali Zum reporter.

Da niko ne vidi.

Dakle, savjet je jednostavan. Sve ono što mu je pričao čarobni ali skupi Brown, zna ovdje predesetak ljudi u Hrvatskoj, najmanje.

Zna i onaj Jelić, koji je pametan i staložen muškarac.

Prema tome, kada mislite zauzdati divljeg mustanga, sve što imate reći, unesite mu se u lice i kažite mu to na engleskom, kao što bi mu rekao Brown!

Jer taj Brown nije otkrio toplu vodu, ali je govorio engleski.

Probajte.

Upalit će. Garantiram!

Drugi je savjet, ne manje bitan, kada vidite Franka Vidovića da se šulja oko stožera Zorana Milanovića. Samo recite Sikter!

Možete i na hrvatskom.

Da se ne bi sjetio opet nekakvih razgovora sa onima sa kojima dogovora nema.

Ali, vidim da još nije odabrana himna kampanje.

Što je greška.

Himna mora bit.

Mislim da bi bilo dobro da bude nešto domaće (to bi bio umjereni pokušaj sviđanja svakome).

A postoji pjesma koju sam davno povezivao sa njime. Pred točno godinu dana u članku SDP-ovi maratonci trče počasni krug.

Pročitajte ga, svakako na ovom linku.

Tada sam pisao

Pjesma govori:

Ja san rodjen
da mi bude lipo
da mi bude lipo
aj je tvoje
srce izvitrilo
ne spominje se da me imalo

Otkad za se znan
nista ne tribam
lagani , lagani,
ali fali mi zeru ljubavi
da se smirin

Ja san rodjen  
da mi bude lipo 
i opet ce bit 
opet ce bit  
al me mora ona tit 

Otkad za se znan
nista ne tribam
lagani , lagani,
ali fali mi zeru ljubavi
da se smirin
Ja san rodjen
da mi bude lipo
da mi bude lipo

Gospe moja
zauzmi se za me
pa ce dobro bit
lipo ce mi bit
al me mora
ona tit, ona tit

Dajmo Zoranu tu zeru ljubavi. Zaslužio je.

Ali zaslužili smo i mi!

Pa da mu bude lipo, a znam, siguran sam da će on svima nama vratiti

Ako ništa drugo, čestitošću i neće nas sramotiti.