Jučer je bija prvi dan u našemu vrtiču poslin zimskih praznika.
Okupila se dičica pa se počeli zajebavat i nadmudrivat koji je što radija priko praznika.
Mali Damir je priča kako je tija nabavit prave avijončiče da se sva dica su njima igraju i da čuvaju vrtič i utraju strah ukosti susjednim vrtičima.
Odma je oni mali Gohdan počeja provocirat – napravija od papira avijone pa se su njima glupira po vrtiču. Pušta ih da letu a ciljao baš na maloga Damira i one ostale privilegirane štrebere šta se uvik izdvoju i solu pamet ostaloj dici jerbo su izabrani ki najbolji i najpametniji da vodu preškolsku grupu.
Ote papirnate avijone ovi nisu baš obadavali, nega su i dalje drobili otom kako su oni svašta nešta radili priko praznika i nisu se ništa odmarali.
Unda se oni visočiji Franko umiša i počeja kurčit da on ima kokretne avijončiče u kutijaman i čak ih je i donija u vrtič a ne priča bajke ki mali Damir. Reka je da su ih mali Gohdan i on nabavili puno jeftinje al barem su tute.
Unda je doša do maloga Damira da mu ih pokloni. E a unda je mali Damir puka ki kokca i itnija avijon i kutiju priko cile sobe umalo je onoga malog viteza Željkota trevija uglavu.
Pa ga je glavni i odgovorni štreber Njonjo malo umiriva pa su unda svi ošli na pauzu nešta izist i malo se smirit.
Mali je Damir poslin skoro proplaka šta njega nitko ne šljivi i svi ga šprdaju a on se brine za sigurnost vrtiča ki ratnik i vojnik. Jer nikad se nezna kad može neprijatelj iz nekog susjednog vrtiča navalit. Tužaka se u nikrofon da Franko njega provocira brezveze.
E al popodne kad se situvacija s otim avijonima smirila javija se oni mrga Nikola pa se uvatija nimanje niviše nega glavnoga štrebera i precjednika vrtičke zajednice, onega ulickanog Andreja, maminog sina šta nikad nije ni ušporkan ni raščupan i nikad se ne živcira nit se tuče, njanci glas ne podigne pa zato ide nakurac ovima šta su uvik kontra.
Uvatija mrga Nikola svilenoga Andreja uđir da je on vrtički izdajnik i da on u biti radi za susjedni vrtič.
Unda je mirni Andrej svih šokao jerbo se skočija i krenija prema mrgi Nikoli da če mu opalit pešćurinu a unda je Nikola zbrisa kroz vrata a ova ostala dica stala između njizi da spriječu pičvajz.
Neki su i slikavali.
Pa danas mrga Nikola govori da se Andrej uvridija jer mu je reka da je anemičan i da nije on pobiga nega da se maka jerbo da je udrija Andreja sastavija bi ga sa zemljon.
A Andrej ufino govori da nije tija udrit Nikolu nega ga samo iša nešta pitat da mu pojasni.
A morebit da su ovi štreberi jopet napravili neki iznered u nekom kantunu pa su namjerno učinili prestavu da se to sranje ne vidi oma, a kad zasmrdi več če bit kasno.
Ništa oti naš vrtič ne fukcijonira jerbo svak vuče na svoju stranu a svi bi tili bit glavni a oni šta su glavni mažu i lažu i sve uzimaju zase a ovi šta su ka kontra njih samo se zajebaju i glupiraju se.
Dok je bilo šest vrtiča spojenih u jedan velki nekako je sve išlo brez icidenata jerbo je glavni i odgovorni, pokojni ravnatelj tog vrtiča bija i odličan pedagog pa je znao kako sa divljon dicon.
Ovako skroz kužin onu vrtičku tetu iz Imackog šta je dici rekla „ajte više doma bogvasposra“
Ženi puka film triba imat za otu malu gamad i čimavice živaca ki pilot šta vozi Damirove avijone.
Samostalan, neovisan, nadrkan, do zla Boga disgrafičan. Ne poznajem, na žalost, Sorosa da investira u mene.
Ne poznajem ni razne sjecikese koje kupuju naklonost vlasnika portala, da ulože u mene. Ne poznam nikoga tko bi ulagao u mene.
Jer ne volim da se bilo što ulaže u mene.
Puno ja toga znam, ali sve moje znanje je samo kap u oceanu moga neznanja.
A u oceanu nikako ne možeš uočiti jednu jedinu kap. Onu kap moga znanja…
Ja sam skroman, ne volim se kitit tuđim perjem, ni medaljicama koje nisam zaslužijo. A ne volim ni kad me sole. Jerbo ja sam podozriv, kurvin sin koji ne vjeruje nikome, pa odma pomislim, kad me posole, puste me da malo odstojim pa me na ražanj nataknu.
Postalo je monotono čitati izvještaje sa suđenjima lopovima svih fela koji su ufaćeni u pljački državne imovine, pa im nakon bezbroj peripetija konačno bude...
