Dosta često čitamo kako je nekakav ruski oligarh kupio nekakav nogometni klub. Ruski aparatčici koji su se domogli ogromne količine love, nakon što su pokupovali dvorce kičasto opremljene, jahte, avione, pa kupili i poženili puno mlađe cure, pa kupili im sise, dupeta, čube veličini žemlje, kupili su i nogometni klub.
RUSSIAN OLIGARCH STARTER PACK
Da bi u nekakvoj sibirskoj vukojebini iz koje potječu, shvatili da su eto uspjeli u životu.
Ondak u tom klubu opale nogom u guzicu dosadašnjem treneru, ali i njegovoj ekipi stručnjaka koje je ovaj dovuko sa sobom.
Pa kupe drugog trenera, koji garantira uspjeh. Kupe i igrače koje taj trener traži. Onda se čeka uspjeh. Pobjede.
Jer pobjede nose novac, nose bolje sponzorske ugovore, pa će biti love i za sise i dupeta i drugim djevuškama.
Ako uspjeh izostane, onda noga u dupe. Zna se.
Svaki dan donosi zaborav.
Skoro da sam siguran da im ni u jednom trenutku nije ni u peti bilo da bi joj uzeli dozvolu. Jer im sranja ne trebaju. Jer je to takav mentalitet. Krkanski. A di ćeš krkanskoj kraljici otet dozvolu?
Svakim danom, nova afera, koja potiskuje staru u zaborav. Danima se komentira, piše o nekoj aferi u kojoj su u debela govna uvaljani političari, na televizijama, onim dvjema koje smiju objavljivati takve stvari javljaju se reporteri, zaustavljaju babe na ulicama ne bi li ih pitali što misle o Borg grupi, ili o vjetroelektranama, oni stariji penzići odgovaraju da nikada niko nije imao servis ko Bjorn Borg.
Mišljenje nacije bitno je jedino i samo reporterima RTL i Nove TV, a HRT istovremeno provodi duhovnu obnovu, prikazujući beskrajan serijal emisija s crkvenom tematikom. Nakon crkvene tematike, dolazi red domoljubne, u kojoj nas uče kako jako moramo voljeti ovo što imamo, ovo što smo napravili. Jer, domovina nisu samo planine, ravnice, more i rijeke, domovina je i pravosuđe, domovina su i držaavna poduzeća. Da vas pitam, možete li se sjetiti makar jednog državnog poduzeća kojeg direktor nije bio u zatvoru? Naravno, simbolično, jer ništa im se nije desilo osim nezgodacije kenjanja u čučavac dva ili tri mjeseca.
ČLANAK SE NASTAVLJA NAKON VEZANOG ČLANKA
Onda dođe nova afera. Ili ispadne neka od svinjarija s cijepljenjem, pa opet reportersko pitanje babama kaj mise o Astra Zeneci, premda reporteri znaju da se babe s placa i besposleni penzići u to razumiju ko Marica u krivi kurac, ali dobro dođe za zaglupljivanje nacije, dovodi te taman da budeš spreman gledati Večeru za pet, Brak na prvu i kako li se ta sranja koje te kanalizacije emitiraju sve ne zovu.
I onda opet serijal Pernarovih objava na FB u kojima tumači da je najefikasnija Kura C vitamina. I tako u krug. Prošlo je 311 dana od kada je uhapšena Josipa Kninska Kraljica Rimac. Od tada nismo ni čuli za nju, osim u onoj zgodom kada je jurila ogromnom brzinom kroz naseljeno mjesto, a murja ju je pustila jer je ona navodno izjavila da joj ne mogu uzeti dozvolu, jerbo mora odlazit na USKOK davat izjave.
Jerbo je kriminalka, pošteni ljudi ne idu na USKOK. To ona nije rekla, to kažem ja. Ostale na USKOK voze o državnom trošku, a ona može i gazit državom.
Uopće, mislim da su priču o USKOKU izmislili policijoti kad je stvar procurila. Jer, skoro da sam siguran da im ni u jednom trenutku nije ni u peti bilo da bi joj uzeli dozvolu. Jer im sranja ne trebaju. Jer je to takav mentalitet. Krkanski. A di ćeš krkanskoj kraljici otet dozvolu? Di ćeš otet bilo što? Za otimanje je zadužena ona i lopovska joj organizacija, HDZ. Suđenja još nema. A kakva slučajnost je da je ministar pravosuđa njen zemljak, a policija ju je odvela u pržun s mjesta njegove prve suradnice.
Jebeno je kako život složi slučajnosti, kaj ne?
311 dana, a dogodilo se nije ništa. Nekoliko tisuća dana od kada je uhapšen Lepi Nadan. Dogodilo se nije ništa, u stvari jest. Nije kriv. Horvatinčić je već mogao izaći iz zatvora, a još nije ni ušo. Kad smo kod ulaska, ne znam, da li je u zemlju ušo Zoran Mamić, koji mora u zatvor radi teške pljačke, ali je pljačkašu (titula pravomoćno stečena) sudac zaboravio oteti dokumente.
Da ne može preko grane.
A sve to gledaju majmuni sa grane.
I tako dani prolaze, ko u onoj staroj:
Od života na svi strani
prijatelji razbacani,
idu dani, idu dani…
Dok po noći mrak se rađa,
a po vodi tone lađa,
idu dani, idu dani…
Ode Moto da se mota,
ode Oto da se ota,
idu dani, idu dani…
Po kravama mleko peva,
a na šporet zagoreva,
idu dani, idu dani…
U ovoj zemlji ne valja niki kurac. Čak ni ona Pernarova KuraC vitamina je da prostite samo kurac od ovce.
Hrvatska odavno liči na užasno raštimanu momčad, kojoj ko god se sjeti, nabije pet šest komada, onako s pola snage iz zajebancije.
A ruskih tajkuna nema, da opale u guzicu i trenerima i njegovim podrepašima!
