Sada već davne 2017. godine, jedan dragi čovjek ponudio mi se pomoći oko portala. Nisam imao pojma što je domena, što je WordPress, što su teme. A on je strpljivo, paleći cigaretu na cigaretu, ispijajući šljuk kave, uvijek iznova ulijevao znanje u moju tintaru.
Prošlo je od tada skoro šest godina.
Bilo je tu svega. Lutanja, bauljanja u krivo, pa vraćanje na početak. Portal je bio izložen napadima, tri puta je vrlo ozbiljno rušen. Izgubljeno je nekoliko stotina članaka, trajno oštećena medijateka.
Pa sam se dizao, uvijek iznova, još sigurniji da trebam nastaviti pisati. Ali ne zato jer mislim da imam nekakvu misiju, nekakav samo mojim mislima dokučiv viši cilj.
Ni u ludilu.
Naprosto moram pisati, jer volim pisati. Pa vas, dragi moji maltretiram samo zato jer ja to volim. Sadist.
Kroz svoje postojanje portal je prošao tri glavne faze vizualnog identiteta. S milijardu i pol podvarijanti. Jerbo sam ja picajzla i prokleti perfekcionist koji nikada nije zadovoljan. Uvijek može bolje.
Nakupovao sam tih tema, na webstranici gdje se kupuju teme, već smo si na pas mater. Najčešće ja govorim pas mater, zajebo sam se, nisam dobro kupio. I bacio lovu.
Onda sam je otkrio.
Temu. Koja je skupa ko vrag. Cijena prosječnog laptopa. A ja ipak radije kupim laptop nego temu po toj cijeni.
Proučavao sam je. Danima, razmišljao, uhvatio se stotinu puta kako gledam otvorene stranice na monitoru. I krenuo sam. Mic po mic. Detalj po detalj. Element po element. milion pokušaja ukrivo. Pa onda krene. Pa opet ukrivo. I onda sam dobio ono što sam otprilike želio. Pa podešavanje detalja. Brdo cigareta, preskočenih obroka, preskočenih kava u birtiji. Tona mrvica od kruha po tastaturama, po sobi. Prolivena kava po ganc novoj tastaturi koja je završila u smeću nakon 15 sati od kupovine.
I onda sam shvatio da je to to.
The tema.
Uveo sam i noćni mod, kako je to sada moderno. Pa ko voli nek izvoli, možete sami odabrati. Postavio sam i mogućnost čitanja samo teksta, da vas ne ometaju fotografije i svakojaki baneri. Samo tekst.
I dobio poprilično vjernu kopiju teme. Bez da sam je kupio. Pa bi sada mogao počastiti se novim laptopom. Ali neću.
I sve radi. Sve ide. Ko voda ispod broda. I ja sam zadovoljan, a nadam se i vi.
Naravno izgledom.
U čast novog vizualnog identiteta, jučer je održana svečanost. Svečanost je održana u redakciji, kako i treba biti. Nije bilo ni Esplanade ni Saloona. Samo redakcija.
Počastio sam se mesnim doručkom, čvarcima i špekom, kuhanim jajcima, sve to s popriličnom količinom luka i dobro zaliveno pivom.
Cijeli taj lukulovski banket otvoren je s dva dulja cuga šljivovice brlje direkt iz flaše.
Dakle, novi vizualni identitet je propisno kršten. Cijeli događaj pratila je glazba s posebne, za tu priliku kreirane playliste koju su činili ZZ Top. GNR, Žiga i bandisti, Bunena Vista Social Club, Pink Floyd, Mišo Kovač.
Sve vaše eventualne primjedbe, sugestije možete javiti mailom na mail [email protected] ili na Twitteru i na Facebooku.
Želim vam sve najbolje mili moji. I zahvaljujem na čitanju.
Mod noćnog rada, izbornik odabira moda dolje desno!
Mod dnevnog rada, izbornik odabira moda dolje desno!
