Granice naše zemlje čuvane su. Podosta se piše o policiji koja je angažirana na push backu  imigranata na granici sa BiH.

Policajci svakodnevno patroliraju uz granicu, ali patroliraju i diljem Hrvatske.

Velik dio njih policijsku postaju vidi na dolasku na posao i na odlasku sa posla. Uzmu suhi obrok predviđen za taj dan i odlaze.

Dođu na posao, malkice pobrbljaju sa sretnicima koji idu iz smjene i onda na teren.

Bilo na granicu, pušbekat imigrante ili zaustavljat vozače koji nisu vezani da bi se punio državni proračun.

Sve bitne činjenice za ovaj članak rečene su u ovom uvodu.

Suhi obrok i državni proračun.

Policijski suhi obrok je upravo takav kakav imaju i penzioneri.

U paketu je pola litre mlijeka, malo pakiranje keksa, pola litre vode, mala pašteta, narezak i kruh.

ili kruh, mlijeko, čajna salama i čokolada.

Taman toliko da se ne umre od gladi.

Da se ne desi ono taman ga naučio gladovat, a on crkne.

Mi smo siromašno društvo.

Siromašni u duši.

Siromašni u moralu.

Siromašni pod šeširom.

To je više-manje jasno svakome, pa se mora štedjeti.

Ovaj obrok si bez većih problema može priuštiti i skoro svaki penzioner.

Jer košta samo 25 kuna.

Ne preždereš se, ali ni ne krepaješ od gladi. Baš si ono, taman!

Pa nisu se policijoti došli na posao prežderavat, kaj ne?

Debljat se da gumbi uniforme lete s njih, ko što lete nekim drugim uniformiranim licima. recimo, generalu Marekoviću koji doduše nije policajac, ali je šef državne  firme Pleter, koja policiji prodaje te super obroke.

Po cijeni osamdeset kuna po obroku.

Kod mene u dućanu roba sa slike košta:

mlijeko pet kuna, keksi osam kuna, voda pet kuna, pašteta pet kuna, kruh šest kuna. Ukupno 29 kuna. Koja kuna više manje i HOP, evo nas na cifri od 80 kuna na dan, koliko plaća policija tom Pleteru da bi policajci gladovali. Policija mora gladovati, jer ako je gladna, onda je nadrkana, nervozna, nema s njima zajebancije. Pa nisu se došli u murju debljat i tovit. Pa da izgledaju ko tip koji im hranu prodaje.

Njihovo je da love vozače bez pojasa i one koji sada voze bez obaveznih svjetala.

Ali…

Sav taj luksuz u prežderavanju kruhom i malom paštetom plaćamo mi.

Građani, iz proračuna.

Nisam policajac.

Nisam čak ni neki posebni poštovatelj policije, zahvaljujući brojnim pojedincima koje ne da ne mogu poštovat, nego ih mogu samo prezirat.

Svejedno me zanima, ako taj obrok košta mizernih tridesetak kuna, zašto ga policija kupuje za osamdeset kuna, od poduzeća Pleter d.o.o.

Kojem je pazi sad, osnivač država. A direktor je general u mirovini, Marijan Mareković.

Ta država tolerira da njeni zaposlenici samo što ne krepaju od gladi, dok drugom svom djetetu, Pleteru d.o.o. dopušta da se tovi ko bik na gmajni?

Da pucaju od debljine, da se rumene od prenajedenosti?

Pa direktor Pletera d.o.o. ima barem 40 kila previše.

On sigurno ne jede malu paštetu, pola litre kruha, pola litre vode.

Bit će da se od razlike od 55 kuna po obroku/po policajcu/po danu može dobro pojest.

Barem kil janjčića i popit koja čaša vina?