Ko se zna dobro ispričat, i u crkvi može prdnut

Jedna od boljih strana samostalnog pisanja je što te rokovi ne stišću previše.

Pišeš kad možeš i kad hoćeš. Nema frke, ne visi ti urednik nad glavom i ne dere se jer kasniš.

A ja kasnim. I niko se ne dere. Za sad. Derat će se kasnije, kad objavim. Ali ne urednik.

Pred tjedan dana objavio sam tekst o SDP-u, a tekst završava s tri pitanja.

Ta pitanja sam poslao ne nekoliko adresa, ljudima do čijeg mišljenja držim, za koje sam siguran da su pametni i da imaju što reći. Intelektualci, ali ono, pravi.

Pitanja istaknutim angažiranim intelektualcima

Nekolicina se ispričala jer nisu u mogućnosti odgovoriti, svakako uvažavam njihove razloge, pa im zahvaljujem na iskazanom stavu. Napominjem, svaki od njih ima po mom sudu vrlo opravdane razloge za neodgovoriti.

Zamoljen sam da pričekam još nekoliko dana jer su neki zaboravili, nisu stigli, vrag bi ga znao.

I oni imaju razloge. Uvijek svi imaju razloge.

Kako je nekad govorila moja baka Ko se zna dobro ispričat, i u crkvi može prdnut.

Dobio sam nekoliko vrlo interesantnih odgovora, pa zahvaljujem onima koji su odgovorili, na iskazanom trudu i utrošenom vremenu.

Dakle, pričekajmo još nekoliko dana!

Hvala

Spectator