Sjednica je Sabora.
Petak ujutro. Vrijeme nije loše. A vikend dolazi.
Seljaci iz Sabora su već na putu prema kletima, ne bi li svoje teške političke brige utapali u moštu, koji već lovi.
To što pozicije nema, jebe me se, kad bude trebalo, biti će dovoljno ručica.
Doći će i Saucha i Milanka i Ronko, naravno.
Ali gdje su ljevaci?
Ne znam, valjda levate!
Njih nema. Nigdje! Od ljevaka, samo su Maras i Bauk u Saboru!
Po viđenom sada na telki, samo Maras nema nikoga tko ima mošt za utapat brige.
I Arsen Bauk, njega niko nije pozvao, a on svoje vino čuva, pa ni on nikoga ne zove.
Kad smo već kod vina i Arsena Bauka…
Sjede dva Bracanina za stolom. Na stolu boca vina. Crno, gusto.
Kaže Stipe Dragi moj Ive, da bi ti da probaš ovo vino, divno je, ali ne mogu!
Zašto ne možeš?
Zato jer je pola boce moje, a pola bratovo.
Pa daj mi da otpijem čašu.
E, ne mogu, moj je donji dio, a gornji je bratov.
Pa daj mi slamku, da otpijem odozdo.
Ma da bi ti, ali ne mogu, brat ne da prolaz kroz svoje!
